Preuzmite našu besplatnu aplikaciju za SOKOBANJU


Svim vernicima koji danas slave dan rodjenja Isusa Hrista, turistička agencija i agenicja za promet nekretnina SOKOINFO iz Sokobanje želi Srećan Božić!

Srećan Božić

Svim vernicima koji danas slave dan rodjenja Isusa Hrista, turistička agencija i agenicja za promet nekretnina SOKOINFO iz Sokobanje želi Srećan Božić!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Božić, dan rodjenja Isusa Hrista. Božić danas slave pravoslavne crkve koje se drže starog, julijanskog kalendara. Pored Srpske pravoslavne crkve (SPC) Božić danas slave ruska i gruzijska crkva, kao i kanonski nepriznate crnogorska i makedonska pravoslavna crkva.

Božić po julijanskom kalendaru slave i Jerusalimska patrijaršija, Kopti i neki manastiri na Svetoj gori u Grčkoj.

Vernici Božić vide kao najradosniji hrišćanski praznik koji se obeležava tri dana. Božić je u Srbiji od jula 2001. godine i jednodnevni državni praznik.

Simboli Božića kod pravoslavnih Srba su badnjak i česnica. Božić je porodični praznik i obeležava se u kući i u crkvama. Pod kuće se po tradiciji posipao slamom da bi se dočarao skromni ambijent pećine u Vitlejemu u kojoj se, po Bibliji, rodio Hrist. Česnica, pogača u koju se stavlja novčić, mesi se i lomi na Božić na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorodjenom Hristu, a veruje se da sreća čeka onog u čijem komadu bude novčić. Ljudi se na Božić pozdravljaju sa "Hristos se rodi", a odgovor je "Vaistinu se rodi".

Većina hrišćanskih vernika u svetu Božić slavi po "novom" Gregorijanskom kalendaru, nazvanom po papi Grguru XIII koji ga je uveo 1582. godine. Taj kalendar odmah su prihvatile Italija, Poljska, Portugal i Španija, a ubrzo i ostale katoličke zemlje. Protestantske zemlje prešle su na Gregorijanski kalendar mnogo kasnije, a neke pravoslavne tek u 20. veku.Grčka, rumunska i bugarska pravoslavna crkva prešle su na novi kalendar, ali one nisu prihvatile Gregorijanski kalendar, već revidirani ili reformisani Julijanski kalendar, po predlogu jugoslovenskog naučnika Milutina Milankovića. Milankovićev kalendar je nastao 1923. Njime je za većinu pravoslavnih crkava prekinuto 340 godina raskoraka između Julijanskog i Gregorijanskog kalendara koji je u medjuvremenu postao medjunarodni kalendar.

Na Božić u kuću prvi dolazi položajnik. Njegova prva dužnost je da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu.

Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post. Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca.

U česnicu se stavlja zlatni ili srebrni novčić. Česnica se za ručkom lomi isključivo rukama, ne seče se nožem. Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini. Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Božić slave tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice koji crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti arhiđakon Stefan.

Pored Srpske pravoslavne crkve, Božić 7. januara proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji kao svoj bogoslužbeni poštuju julijanski kalendar.

U vezi sa Božićem kod Srba postoje brojni, ali u ponečemu i različiti običaji. Međutim, pozdravljanje za ovaj praznik je svugde isto: Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!